OHRIDSKA LEGENDA IZ BITOMA I MOSKVE
Balet Stevana Hristića Ohridska legenda predstavljen je u Istočnoj Evropi u inostranim produkcijama. Za postavku baleta u Bitomu u Poljskoj 1956, Šleska opera angažovala je koreografa Maksa Kirbosa, koji je Hristićev balet postavio te iste godine u Rijeci (18. 2. 1956) i Skoplju (25. 5. 1956), kao i beogradske umetnike Stašu Beložanskog i Milicu Babić. Izvođenje su ostvarili solisti i orkestar Šleske opere. Na premijeri je dirigovao sam Hristić (7. 7. 1956).
Moskovsko akademsko muzičko pozorište Stanislavskog i Nemiroviča-Dančenka postavilo je i premijerno izvelo Hristićev balet oslanjajući se na angažman sopstvenh umetnika (12. 4. 1958). Jedan od reditelja i koreografa, Vladimir Burgmajster, scenograf i kostimograf Aleksandar Lušin i dirigent Vladimir Edeljman, prethodno su posetili Jugoslaviju, s namerom da upoznaju tradicionalnu plesnu umetnost, muziku, običaje, nošnju i ornamentiku jugoslovenskih naroda. Od kraja februara 1958, u Moskvi su boravili etnomuzikolog Živko Firfov, direktor Etnografskog muzeja u Skoplju, i Jonče Kristovski, član ansambla Tanec, kao konsultanti u pripremi premijere. Komponujući i jednu dodatnu sliku za izvođenje svog baleta u Moskvi, sam Hristić boravio je u sovjetskoj prestonici od 21. marta, kako bi pratio probe i prisustvovao premijeri.
Legenda dokumenata:
1. Komisija za kulturne veze sa inostranstvom – Ambasadi FNRJ u Varšavi, povodom rešavanja tekućih pitanja vezanih za kulturnu saradnju Jugoslavije i Poljske. Beograd, 31. 5. 1956. (AJ-559-109-242)
2. Postavka i izvođenje Ohridske legende u Šleskoj operi u Bitomu (Poljska), premijera 7. 7. 1956. Reditelj i koreograf: Maks Kirbos k.g.; dirigent: Stevan Hristić k. g.; scenograf: Staša Beložanski k.g.; kostimograf: Milica Babić k.g. Baletski solisti i orkestar Šleske opere.
1. Afiša iz programa izvođenja Ohridske legende u Bitomu iz 1957. godine.
2-4. Scene iz Prvog čina: Leokadia Žjenko (Biljana) i Jerži Lukašik (Marko), fotografija s premijere.
5. Scena iz Drugog čina, forografija s premijere.
6. Stevan Hristić (u sredini) s baletskim ansamblom Šleske opere, posle jedne od proba za premijerno izvođenje. (Muzikološki institut SANU, Fond fotografija, F-186)
3. Ivo Frol, sekretar Komisije za kulturne veze sa inostranstvom – Savetu za prosvetu i kulturu NR Makedonije, o postavljanju Ohridske legende u Moskvi. (AJ 559-128-273)
4. Postavka i izvođenje Ohridske legende u Moskovskom akademskom muzičkom pozorištu Stanislavskog i Nemiroviča-Dančenka, premijera 12. 4. 1958. Reditelji i koreografi: Vladimir Burmajster, Nina Grišina i Aleksej Čičinadze; dirigent: Vladimir Adoljfovič Edeljman; scenograf i kostimograf: Aleksandar Lušin. Solisti: Mira Redina (Biljana); Vladimir Čigrjev (Marko); Eleonora Vlasova (Biserka); Aleksandar Klajn (sultan); J. Kuznjecov (glavni janičar); A. Krupenjina (Rumunka); Valentina Jermilova; V. Jaroslavcev.
1–7. Fotografije s premijere. (Muzikološki institut SANU, Fond fotografija, F-280)
5. „Poezija je prisutna u muzici prožetoj intonacijama narodnih pesama, koju je napisao akademik Stevan Hristić, a za zaplet libreta poslužila je čuvena narodna bajka. Scenografija i plesovi u novoj predstavi veoma su poetični. (…) Istaknuta strana predstave je (…) realna osnova narodne fantazije. Zato dobroćudne, zemaljske, obdarene živim ljudskih osećanjima, rusalke uopšte ne liče na apstraktno-sablasne senke iz starih baleta. (…) Baletsku produkciju odlikuje stilsko jedinstvo. (…) U postavci su ravnopravni koreografska klasika i narodni plesovi. Postavka jugoslovenskog baleta na moskovskoj sceni predstavlja razvoj kulturne saradnje između SSSR-a i Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Ona je, takođe, svedočanstvo širine stvaralačkih interesovanja radnika u sovjetskoj koreografskoj umetnosti. Sve to predstavu Ohridska legenda čini značajnim događajem u kulturnom životu prestonice.” (Майя Плисецкая, „Югославский балет на московской сцене. Охридская легенда”. Вечерняя Москва, 15. 04. 1958.)