FOLKLORNA DIPLOMATIJA

Scensko prikazivanje tradicionalnog narodnog plesa i muzike u socijalističkoj Jugoslaviji razvijalo se kroz aktivnosti profesionalnih folklornih ansambala i gradskih i seoskih kulturno-umetničkih društava (KUD). Godine 1948. osnovani su Državni ansambl narodnih igara NR Srbije (kasnije nazvan Kolo) i Ansambl narodnih plesova i pjesama NR Hrvatske (Lado), a 1949. Državen ansambl za narodni igri i pesni na NR Makedonija (Tanec). Ova tri ansambla i nekoliko amaterskih sastava započeli su 1950. godine seriju gostovanja u inostranstvu.

Koreografski tretman tradicionalnih plesova i koncipiranje programa nastupa ansambala bili su snažno povezani s kulturnom politikom države. Na sceni su predstavljani plesovi i muzika iz svih jugoslovenskih republika, uključujući i primere tradicije nacionalnih manjina. Repertoari su tako bili usklađeni sa zvaničnom ideologijom bratstva i jedinstva i proklamovanjem poruka o jugoslovenskoj federaciji kao zajednici ravnopravnih naroda u kojoj je nacionalno pitanje trajno rešeno.

Scensko predstavljanje folklora u inostranstvu trebalo je da promoviše stvaralačke potencijale utkane u narodnu tradiciju Jugoslovena i da utiče na formiranje pozitivne slike o novoj, socijalističkoj državi. Stoga su folklorni ansambli činili posebno važan segment kulturne diplomatije u prvim godinama okretanja Zapadu.

Ansambli su isprva putovali u kombinovanom sastavu, ali su ih uspesi ohrabrili na preduzimanje zasebnih gostovanja. Posebno mesto na mapi prvih inostranih predstavljanja pripadalo je velškom festivalu u Langolenu (Llangollen International Musical Eisteddfod), na kojem su predstavnici Jugoslavije osvajali nagrade godinama zaredom, izazivali oduševljenje publike, dobijali pozitivne kritike u inostranoj štampi, ali i pozive na nova gostovanja i turneje.

Slika 2-2-1-1
Slika 2-2-1-2
Slika 2-2-1-3
Slika 2-2-1-4
Slika 2-2-1-5
Slika 2-2-1-6
Slika 2-2-1-7
Slika 2-2-1-8

Legenda dokumenata:

1. Pregled gostovanja folklornih i umetničkih ansambala u inostranstvu u periodu 1950–1952. Beograd, 25. 8. 1952. (AJ-317-89-127)
2. Ensemble des danses populaires Yougoslaves. Zajednički prospekt Ansambla narodnih pjesama i plesova NR Hrvatske (Lado), Ansambla narodnih igara NR Srbije (Kolo) i plesne grupe iz Lazaropolja, oko 1950. (AJ-317-89-127)
3. Deo članova Ansambla Kolo koji su gostovali u Langolenu 1951. godine. U sredini: Olga Skovran, koreografkinja i direktorka Kola koje je u kategoriji folklornih plesova osvojilo prvu nagradu; prvi red, druga zdesna: Jelica Keler, pobednica u kategoriji solističkog izvođenja narodnih pesama; drugi red, treći zdesna: Rade Milosavljević, pobednik u kategoriji solista na tradicionalnim instrumentima. (Arhiva Ansambla Kolo)
4. „Yugoslav Dancers Win First Prize at Eisteddfod”. The Manchester Guardian, 5. 7. 1951. (Arhiva Ansambla Kolo, knj. 25 „Engleska 1951“, br. II/4.)
5. Izveštaj Slobodana Zečevića o putovanju kombinovane folklorne grupe iz NR Srbije u Langolen i London, 1952. (AJ-559-122-259)

Državni folklorni ansambli brzo su postali prepoznatljiv i tražen segment jugoslovenske kulture u gradovima zapadne Evrope, što je omogućilo njihova gostovanja na komercijalnoj osnovi. Zato je Savezna komisija za kulturne veze sa inostranstvom umanjila finansijsku pomoć, dotirajući samo ona putovanja koja su imala poseban politički značaj. 

Među državnim ansamblima nastajale su nesuglasice kao posledica međunarodnih uspeha. Konkurentnost inostranih menadžera, načini poslovanja Jugokoncerta i izostanak pomoći državnih organa povremeno su izazivali njihovo nezadovoljstvo i osećanje zapostavljenosti u odnosu na druge ansamble.

Slika 2-2-2-1
Slika 2-2-2-2
Slika 2-2-2-3
Slika 2-2-2-4
Slika 2-2-2-5
Slika 2-2-2-6
Slika 2-2-2-7
Slika 2-2-2-8
Slika 2-2-2-9
Slika 2-2-2-10
Slika 2-2-2-11
Slika 2.2.2._08_01
Sllika 2.2.2._08_02

Legenda dokumenata:

1. Spisak članova Ansambla Kolo koji putuju u Veliku Britaniju, Belgiju i Holandiju. Beograd, 15. 8. 1951. (AJ-317-89-127)
2. Igra „Čačak“ Ansambla Kolo ispred palate u Versaju. Fotografija snimljena tokom gostovanja u Parizu, 1952. (Arhiva Ansambla Kolo)
3. Turneja Ansambla Lado ostvarena je posredstvom predstavnika jugoslovenskog Poslanstva u Stokholmu, udruženja Švedska–Jugoslavija i sindikalne koncertne agencije RESO-Aftondiningen, koja je preuzela organizovanje i sprovođenje čitavog gostovanja. Program koncerta Ansambla Lado u Stokholmu (Skansen) i programska brošura za turneju po Švedskoj (Upsala, Lundu, Norčeping, Kalmar, Geteborg), 27.10. 1952. (AJ-317-89-127)
4. Neposredno posle uspešnog nastupa na folklornom festivalu u San Remu, Ansambl Tanec učestvovao je i na „Festivalu ceća” u ovom gradu, predstavljajući Jugoslaviju. Festivalska povorka obuhvatala je predstavnike iz četrnaest evropskih zemalja. Ansambl Tanec na „Festivalu cveća” u San Remu, januar 1965.(AJ-112f-15493-1; AJ-112f-15493-2)
5. Lado: Postupci koji se „tumače [kao] šovinistički, (…) izraz [su] sitnih interesa.“ Odnosi zbora „Lado“ prema ostalim ansamblima i „Jugokoncertu“. Žalba Iva Kirigina, direktora Lada, na zapostavljanje hrvatskog državnog ansambla u korist srpskog i makedonskog. Zagreb, 14. 3. 1956. [Segmenti dokumenta](AJ-559-126-267)
6. Kolo: „Proteklih sedam godina nije [se] vodilo računa o najkvalitetnijem (…) ansamblu narodnih igara (…)“. Žalba predsednika Kola Branka Bekića na materijalnu i moralnu nebrigu države prema ansamblu. Beograd, 27. 6. 1966. (AJ-559-125-266)
7. Komisija: Država pomaže tamo „gde to političke potrebe nalažu.“ Odgovor Komisije za kulturne veze sa inostranstvom na žalbu Kola. Beograd, 29. 9. 1966. [Segmenti dokumenta] (AJ-559-125-266)

Gostovanje amaterskih folklornih ansambala često se odvijalo u saradnji s inostranim ili međunarodnim omladinskim, sindikalnim i sličnim organizacijama i udruženjima, uz informisanost i povremenu pomoć Savezne komisije i jugoslovenskih diplomatskih predstavnika. Ipak, mnogi amaterski ansambli bili su spremni na putovanja po bilo koju cenu. To je izazivalo negativne reakcije diplomata i Komisije, koji su smatrali da nekvalitetni programi amatera ugrožavaju umetničku reputaciju Jugoslavije izgrađenu zahvaljujući državnim ansamblima. Kritikovali su i gostovanja preduzeta bez njihovog znanja, primere neadekvatnog uključivanja muzike u turističko-reklamne svrhe, te postupke nesavesnih menadžera koji su amaterske grupe predstavljali kao jugoslovenske reprezentativne umetničke ansamble. Međutim, uprkos nastojanjima da se putovanja amatera regulišu i stave pod određenu kontrolu, nije bilo moguće odupreti se tržišnim zakonitostima Zapada.

Slika 2-2-3-1
Slika 2-2-3-2
Slika 2-2-3-3
Slika 2-2-3-4
Slika 2-2-3-5
Slika 2-2-3-6
Slika 2-2-3-7
Slika 2-2-3-8

Legenda dokumenata:

1. Gostujući u bavarskom gradiću Obersdorf i Minhenu, folklorna grupa OKUD-a Ivo Lola Ribar bila je uključena i u prosvetno-propagandno delovanje u ovim mestima, koje su organizovali i koordinisali predstavnici jugoslovenskog Konzulata. Izveštaj konzula Predraga Grabovca o poseti OKUD-a Ivo Lola Ribar iz Beograda Obersdorfu u junu 1961. (AJ-559-126-270)
2. OKUD Ivo Lola Ribar iz Beograda u Obersdorfu, SR Nemačka. Fotografija sa svečanog defilea, jun 1961. (AJ-559-126-270)
3. Milan Ristić, jugoslovenski poslanik u Holandiji – Komisiji za kulturne veze sa inostranstvom, o problemima gostovanja amaterskih ansambala, 22. 3. 1954. [Segmenti dokumenta] (AJ-559-109-241)
4. DSIP, Odeljenje za štampu – Komisiji za kulturne veze sa inostranstvom, o gostovanju KUD-a Jedinstvo iz Splita u Briselu 1958. Beograd, 22. 4. 1959. (AJ-559-109-241)
5. DSIP, Konzularno odeljenje – Komisiji za kulturne veze sa inostranstvom, o gostovanju KUD-a Proleter iz Sarajeva. Beograd, 24. 8. 1961. (AJ-559-109-241)