HORSKA GOSTOVANJA

Posle masovnog poratnog entuzijazma za horski amaterizam brzo je usledila svojevrsna diferencijacija među horovima. Mali broj ansambala težio je jasnijem profilisanju repertoara i postizanju visokih izvođačkih standarda. Njihova radost muziciranja bila je praćena upornim i redovnim vežbanjem, naročito ako su imali ambicije da gostuju u inostranstvu i učestvuju na međunarodnim takmičenjima. Putovanjima je prethodilo visoko kotiranje na republičkim i saveznim horskim smotrama, koje je za republičke kulturno-prosvetne organe, Veće kulturno-prosvetnih zajednica Jugoslavije i Komisiju za kulturne veze sa inostranstvom predstavljalo važnu referencu pri odabiru horova za inostrana takmičenja i festivale. Insistiranje na kvalitetu poticalo je od istaknutih muzičara i muzičkih kritičara, što je moglo pogodovati ansamblima pod upravom sposobnih i iskusnih dirigenata, ali ne i horovima koje nisu predvodili profesionalci.

Posebno su se izdvajali horski ansambli KUD-ova (npr. Branko Krsmanović, Ivo Lola Ribar iz Beograda, Joža Vlahović i Vladimir Nazor iz Zagreba, Svetozar Marković iz Novog Sada, Mirče Acev iz Skoplja), a uz njih i Beogradski madrigalisti, kao i kamerni vokalni sastav Slovenački oktet iz Ljubljane. Pored pomoći Komisije i republika, njihova putovanja realizovana su u saradnji s različitim inostranim omladinskim organizacijama, Jeunesses musicales, Omladinskom sekcijom Unesko, Jugokoncertom, republičkim koncertnim poslovnicama, a u pojedinim slučajevima i s inostranim menadžerima. Inostrane nastupe ostvarivali su i horovi radio-televizijskih kuća i Ansambla Doma JNA, ali ona gotovo da nisu pokrivena arhivskom građom.

Repertoarski okviri horskih programa a cappella bili su izuzetno veliki. Uključivali su dela svetske literature, od renesansnih do savremenih kompozicija, brojne opuse jugoslovenskih i slovenskih autora koji su bili gotovo obavezan segment predstavljanja u inostranstvu, obrade narodnih pesama balkanskih i drugih naroda, a ponekad su obuhvatali i primere masovnih pesama. Formirali su se u zavisnosti od afiniteta i ambicija dirigenata, tehničkih mogućnosti horskih glasova i tipa gostovanja na kojima su se izvodile. Vredno je spomena da je početkom šezdesetih godina u inostranstvu predstavljana i duhovna muzika srpskih kompozitora XIX i XX veka, koja je na domaćim koncertima i dalje bila proskribovana. Pored nje, prezentovani su i transkribovani jednoglasni napevi među kojima i Ninje Sili Kir Stefana Srbina (XV vek), koji se smatra najstarijim poznatim srpskim kompozitorom. Ovu praksu započeli su Beogradski madrigalisti.

Slika 2-3-1
Slika 2-3-2
Slika 2-3-3
Slika 2-3-4
Slika 2-3-5
Slika 2-3-6
Slika 2-3-7
Slika 2-3-8
Slika 2-3-9

Legenda dokumenata:

1. Učešće Akademskog hora KUD-a „Branko Krsmanović” na Sudentskom pevačkom festivalu u Minhenu od 28. do 30. juna 1954. Izveštaj. Beograd 18. 9. 1954. (AJ-559-126-269)
1a. Akademski hor KUD-a Branko Krsmanović u Minhenu, 1954. godine. Dirigent: Bogdan Babić. Arhiva KUD-a Branko Krsmanović
2. Izveštaj Poslanstva FNRJ u Rimu o učešći RKUD-a Jedinstvo iz Splita na takmičenju horova u Arecu. Rim, 28. 10. 1954. [Segmenti dokumenta] (AJ-559-122-260)
3. Mihovil Logar, „Naša horska umetnost doživela je veliki uspeh u Arecu”, Borba, 18. 9. 1956, 3. Arhiva KUD-a Branko Krsmanović, knj. AH-1, 1948–1956, br. 52.
4. Zabeleška o gostovanju Slovenačkog okteta iz Ljubljane u Beču, 12. 8. 1963. Ambasada SFRJ u Beču, 21. 8. 1963. (AJ-559-118-252)