Roundtable Music and Migrants in the 21st Century
Музика и мигранти у 21. веку
Округли сто под називом „Музика и мигранти у 21. веку” одржан је 19. марта 2024. године, с почетком у 16 сати, у сали 101 на I спрату (Кнез Михаилова 36, Београд), у организацији Музиколошког института САНУ. Догађај је организован у оквиру пројекта Примењена музикологија и етномузикологија у Србији – Applied Musicology and Ethnomusicology in Serbia: Making a Difference in Contemporary Society (APPMES; бр. 7750287), уз подршку Фонда за науку Републике Србије. Пројекат води научна саветница Института др Ивана Медић. Иницијатива о покретању овог разговора дошла је након искустава сарадника на радном пакету „Should I Write or Should I Act“ којим руководи др Марија Думнић Вилотијевић, а која је са тимом сарадника (др Милош Маринковић, др Вања Спасић, др Марија Маглов и преводилац Милена Ројаји) спровела низ радионица, разговора и концерата са становницима Центра за азил у Крњачи.
На округлом столу, поред др Медић и др Думнић Вилотијевић учествовали су и научна сарадница Етнографског института САНУ др Теодора Јовановић, као и Бошко Простран, члан Уметничког дуа Доплгенгер и доцент Факултета за медије и комуникације у Београду. Разговор је модерирала др Марија Маглов.
Догађај је отворила др Ивана Медић, која је представила пројекат Примењена музикологија и етномузикологија у Србији, али и говорила о својим претходним истраживањима која су подстакла њену иницијативу за покретање поменутог пројекта. Прво је било речи о истраживању музике савремених српских композитора у емиграцији, које је резултирало књигом Паралелне историје: савремена српска уметничка музика у дијаспори (Музиколошки институт САНУ, 2020). Потом, др Медић описала је рад на пројекту City Sonic Ecology – Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade у оквиру кога је спровела студију о променљивом звучном пејзажу београдске четврти Савамала. Овај рад, као и резултати пројекта, доступни су у часопису Музикологија / Musicology бр. 22/2017 (тематско издање Urban Sonic Ecology). Др Теодора Јовановић говорила је о свом дугогодишњем проучавању тема избеглиштва, миграција и тражитељима азила у Србији, с нагласком на актуелни међународни пројекат Еуропски режим ирегулизираних миграција на периферији ЕУ: од етнографије до појмовника Института за етнологију и фолклористку у Загребу, на којем сарађује. Др Јовановић показала је платформу овог пројекта e-ERIM, на којој се објављују краћи текстови о теми миграција из перспектива више научних дисциплина и мапирају кретања савремених миграција. Учесници и публика су потом погледали видео рад Уметничког дуа Доплгенгер, под називом And in the eyes of the hungry there is a growing wrath (2016), након чега је уследио разговор с чланом дуа Бошком Пространом. Видео рад је део инсталације у оквиру које уметници проблематизују историјске и савремене економски мотивисане миграције, интервенишући у документарне снимке југословенске телевизије из шездесетих година. Напослетку, др Марија Думнић Вилотијевић представила је досадашње резултате рада у оквиру пројекта Примењена музикологија и етномузикологија у Србији. Уз теоријска полазишта примењене етномузикологије, детаљно је представљен процес рада на терену, а публици је приказан низ теренских снимака с радионица и разговора с избеглицама из Бурундија, Етиопије, Индије и Монголије, који су представљали своје песме и плесове.
Фотографије: Бојана Радовановић, Ивана Медић
Concert Moving Music and Dance
Концерт Музика и плес у покрету
Настојећи пре свега да избеглицама боравак у новој и удаљеној средини буде прихватљивији, да буде подржана њихова потреба да на афирмативан начин прикажу своју културу широј друштвеној заједници у Србији, а потом и да у Србији буду обогаћена сазнања о музици и плесу земаља источне Африке, кроз серију извођачких радионица које су етномузиколошки вођене, припремљен је концерт традиционалних народних, као и савремених популарних песама и плесова из Бурундија и Етиопије. Идеја овог концерта јесте да прикаже позитивне аспекте измештања и прекограничне мобилности у геополитичком смислу, односно да потпомогне ширење мреже културних контаката – миграцијом и путевима избеглица путују и музика и плес, па се овим креативним изразима превазилазе различите друштвене границе и настају нова културна богаћења.
На програму су кореографије савременог афробит плеса, импровизације на мембранофоним ударачким инструментима, као и успаванке, религијске, љубавне и свадбене песме из обе земље, у аранжманима који су били могући у условима миграције и који су у складу с естетским вредностима извођача. Нумере изводе солисти из аматерских група певача, свирача и плетача, који су се у својим земљама порекла на различите начине бавили музиком и плесом, “Sounds of East Africa” и “NG Kids”.
Овим концертом подржава се обележавање Међународног дана избеглица, који су установиле Уједињене нације (20. јун).
Concert Intertwined with the Music and Dance of Burundi
Концерт У преплету са музиком и плесом Бурундија
Музиколошки институт Српске академије наука и уметности реализује пројекат „Applied Musicology and Ethnomusicology in Serbia: Making a Difference in Contem- porary Society (APPMES)” којим руководи др Ивана Медић, а финансира га Фонд за науку Републике Србије. У оквиру радног пакета „Should I Write or Should I Act”, др Марија Думнић Вилотијевић с тимом спроводи истраживања музике и плеса миграната у Србији. Део резултата рада представљен је на концерту „Музика и плес у покрету” у Музеју афричке уметности у Београду 23. јуна 2023.
Музичко-говорни програм у организацији Музиколошког института САНУ по- ставља у фокус представљање досадашњих резултата истраживачког пројекта обезбеђујући могућност посетиоцима да и сами непосредно упознају музику и плес ове источноафричке земље кроз слушаоницу теренских снимака и наступ плесачица и певачица из Бурундија, а посебну пажњу привлачи рецепција музике Бурундија у Србији кроз композиторско стваралаштво домаћих ауторки.
Невелика заједница Бурундијаца у Србији постоји услед недавног избеглиштва из Бурундија, те је упознавање с музиком и плесом ове земље коинцидирало с уклапањем придошлица у живот у Београду. Богатећи сазнања о музици и плесу, отварали смо питања наше позиције у истраживању, поимања туђе традиционалне народне музике, значаја популарне музике, третмана колонијалног наслеђа, домета примењене етномузикологије и музикологије. Овим представљањем истраживања настоји се да се широј јавности у Београду пруже увиди у прва уметничка дела инспирисана миграцијом из Бурундија у Србију, да се прикаже музика избеглица који живе у Београду, као и да се помогне афирмација музике и плеса Бурундијаца у Србији.