Obnavljaju\u0107i veze sa socijalisti\u010dkim zemljama, Jugoslavija je 1956. potpisala konvencije o kulturnoj saradnji s Poljskom, Rumunijom i Bugarskom, 1957. s \u010cehoslova\u010dkom, 1962. s DR Nema\u010dkom i 1963. godine s Ma\u0111arskom. Kao i u slu\u010daju saradnje sa zemljama Zapadne Evrope, ove konvencije \u010dinile su op\u0161ti okvir kulturne razmene i \u010desto nisu imale zna\u010dajan uticaj na njen obim i kvalitet. Specifi\u010dnost saradnje sa zemljama Isto\u010dnog bloka odnosila se, me\u0111utim, na uspostavljanje sistema me\u0111udr\u017eavne razmene na bazi reciprociteta, koji se regulisao potpisivanjem godi\u0161njih bilateralnih ugovora. Va\u017enu ulogu u formiranju i realizovanju programa razmene imao je Jugokoncert, koji je uz konstultacije s republi\u010dkim poslovnicama, doma\u0107im festivalima, filharmonijama, operskim pozori\u0161tima, muzi\u010dkim udru\u017eenjima i drugim institucijama, radio predloge godi\u0161njih planova razmene gostovanja. Te planove razmatrala je i usvajala Komisija za kulturne veze sa inostranstvom, a kasnije i odbori za muziku i scenske umetnosti pri njenoj nadle\u017enosti. Preko Jugokoncerta ostvarivala se i saradnja s dr\u017eavnim koncertnim agencijama u pojedinim zemljama po pitanju gostovanja u oba smera, posebno kada su bili u pitanju veliki ansambli. Istovremeno, sama realizacija predvi\u0111enih aktitvnosti \u010desto se odvijala u organizaciji konkretnih izvo\u0111a\u010dkih institucija, udru\u017eenja, festivala, republi\u010dkih koncertnih poslovnica. Deo gostovanja nije ulazio u planirani godi\u0161nji reciprocitet, jer su pojedini umetnici dobijali direktne pozive iz inostranstva. Legenda dokumenata:<\/p>\n\n\n\n 1. Jugokoncert \u2013 Komisiji za kulturne veze sa inostranstvom, o te\u0161ko\u0107ama po pitanju umetni\u010dke razmene s isto\u010dnoevropskim zemljama. Beograd, 8. 5. 1961. [Segmenti dokumenta] (AJ-559-110-243) Razli\u010dite neprijatnosti koje su umetnici do\u017eivljavali na gostovanjima bile su karakteristi\u010dne i za SSSR. Tako su \u010dlanovi folklornog ansambla Ivo Lola Ribar<\/em> na svojoj velikoj turneji po SR Nema\u010dkoj, \u0160vedskoj, Finskoj i SSSR-u (1971) imali niz ozbiljnih pote\u0161ko\u0107a s organizatorom njihovog boravka u Talinu, agencijom Sputnjik<\/em>, zbog \u010dega su na kraju bili prinu\u0111eni da po prispe\u0107u u Moskvu otka\u017eu koncert u sovjetskoj prestonici. No, nisu sve turneje bile pra\u0107ene takvim utiscima. Kao primer izuzetno pozitivnog iskustva do\u017eivljenog na turneji u SSSR-u izdvaja se gostovanje Folklornog ansambla Kosova \u0160ota<\/em> iz Pri\u0161tine u Ukrajinskoj SSR (1971). Legenda dokumenata:<\/p>\n\n\n\n 1. Gostovanje Beogradske filharmonije u SSSR-u, od 21. do 25. 9. 1963. godine. Prevod kritika iz \u0161tampe u Moskvi i Rigi. (Arhiva \u017divojina Zdravkovi\u0107a) Jugoslovenski baletski i operski ansambli bili su uklju\u010deni u planove razmene po principu reciprociteta s dr\u017eavama Isto\u010dne Evrope od 1956. godine, kada je Balet Hrvatskog narodnog kazali\u0161ta gostovao u Pragu, Brnu i Var\u0161avi. Gostovanje je ostvareno posredstvom Jugokoncerta, a kao razmena za \u010ce\u0161ku filharmoniju, koja je iste godine nastupala u Jugoslaviji. Opere iz Zagreba i Beograda ostvarile su veoma usep\u0161na gostovanja u DR Nema\u010dkoj \u2013 prva u Berlinu 1962, a druga u Berlinu i Lajpcigu 1965. godine. Oba su bila realizovana u okviru godi\u0161njih bilateralnih programa o kulturnoj saradnji. Nastupi Zagreba\u010dke opere predstavljali su razmenu gostovanja Drezdenske filharmonije, koja je nastupala na Dubrova\u010dkim letnjim igrama i u Zagrebu u leto 1962. godine. Participaciju u tro\u0161kovima koje je prilikom operskih gostovanja pokrivala jugoslovenska strana delile su Komisija za kulturne veze sa inostranstvom, Savet za kulturu NR Hrvatske i Narodni odbor grada Zagreba, odnosno Komisija i Savet za kulturu NR Srbije. Na sli\u010dan na\u010din realizovano je i gostovanje operskog i baletskog ansambla Narodnog pozori\u0161ta u Var\u0161avi, kada je prvi put posle Drugog svetskog rata ostvareno inostrano izvo\u0111enje opere Ko\u0161tana<\/em> Petra Konjovi\u0107a, uz repertoar koji je Opera predstavljala i na drugim gostovanjima (M. Musorgski: Hovan\u0161\u010dina<\/em>; \u017d. Masne: Don Kihot<\/em>; S. Prokofjev: Zaljubljen u tri narand\u017ee<\/em>). Najzad, aktivna je bila i Opera Narodnog pozori\u0161ta u Sarajevu, koja je gostovala Plovdivu, tokom maja i juna 1963. godine. U oktobru iste godine posetu je uzvratila Opera Narodnog pozori\u0161ta u Plovdivu, nastupiv\u0161i u Sarajevu. To je bila prva razmena operskih gostovanja izme\u0111u Jugoslavije i Bugarske u posleratnom periodu, a finasirali su je Komitet za kulturne veze s inostranstvom u Sofiji i Op\u0161tina Plovdiv, odnosno Fond za unapre\u0111enje kulturnih delatnosti Saveta za kulturu SR BIH, Narodni odbor Sreza Sarajevo i Op\u0161tina Centar. Legenda dokumenata:<\/p>\n\n\n\n 1. Izve\u0161taj Nanda Roja, intendanta Hrvatskog narodnog kazali\u0161ta, o gostovanju Baleta Hrvatskog narodnog kazali\u0161ta u \u010cehoslova\u010dkoj, od 3. do 11. 12. 1956. godine. Zagreb, 18. 12. 1956. (AJ-559-127-272) <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" MUZI\u010cKA GOSTOVAN\u0408A OME\u0110ENA PLANOVIMA BILATERALNE SARADNJE Obnavljaju\u0107i veze sa socijalisti\u010dkim zemljama, Jugoslavija je 1956. potpisala konvencije o kulturnoj saradnji s Poljskom, Rumunijom i Bugarskom, 1957. s \u010cehoslova\u010dkom, 1962. s DR Nema\u010dkom i 1963. godine s Ma\u0111arskom. Kao i u slu\u010daju saradnje sa zemljama Zapadne Evrope, ove konvencije \u010dinile su op\u0161ti okvir kulturne razmene i \u010desto […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"class_list":["post-4284","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4284","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4284"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4284\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5285,"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4284\/revisions\/5285"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4284"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Sistem ugovora na bazi reciprociteta pokazao je mnoge manjkavosti u samoj praksi. Nepo\u0161tovanje ugovornih obaveza tako\u0111e je predstavalo \u010dest problem, ponekad uslovljen politi\u010dkom situacijom, a jo\u0161 \u010de\u0161\u0107e odsustvom odgovornog poslovanja birokratskog aparata pojedinih dr\u017eava, naro\u010dito SSSR-a, DR Nema\u010dke i Bugarske. Uprkos tome, veliki obim saradnje bio je o\u010dit u drugoj polovini \u0161ezdesetih godina.
Zna\u010dajne razlike postojale su izme\u0111u planirane i realizovane muzi\u010dke razmene Jugoslavije sa zemljama Isto\u010dnog bloka. Gostovanja su \u010desto otkazivana ili odlagana za narednu sezonu, a u pojedinim slu\u010dajevima izostajale su potvrde ili bilo koje druge reakcije na predloge o saradnji koje je Jugokoncert, rukovode\u0107i se godi\u0161njim bilateralnim protokolima, slao inostranim dr\u017eavnim agencijama. Pored toga, inostrani partneri samoinicijativno su menjali elemente dogovorenih gostovanja i dovodili jugoslovenske umetnike pred svr\u0161en \u010din.
U okviru uve\u0107anog obima gostovanja u drugoj polovini \u0161ezdesetih godina, neuporedivi porast broja gostovanja vezivao se za zabavnu muziku i d\u017eez (i u manjem procentu za narodnu muziku). To su bile komercijalne turneje od kojih je Jugokoncert pokrivao rashode koje je imao u svom poslovanju.
Savez kompozitora Jugoslavije razvijao je razli\u010dite vidove saradnje s kolegama iz isto\u010dnoevropskih zemalja. Pored studijskih poseta i festivala, \u010dlanovi Saveza nastojali su da uspostave me\u0111usobnu razmenu u oblasti organizovanja koncerata svojih dela. Dok je koncert savremene jugoslovenske muzike u Pragu, odnosno \u010dehoslova\u010dke u Beogradu, organizovan prema planu, indolentnost sovjetske strane doprinela je da se sli\u010dna akcija, koja je dogovorena jo\u0161 1957. ostvari tek 1963. godine. Pojedini kompozitori osetili su direktan odraz antijugoslovenske politike kampanje u samim stru\u010dnim krugovima u Pragu, krajem pedesetih i po\u010detkom \u0161ezdesetih godina. Me\u0111u njima bio je i Mihailo Vukdragovi\u0107.<\/strong><\/p>\n\n\n\nngg_shortcode_0_placeholder\n\n\n\n
2. Izve\u0161taj Jugokoncerta o izvr\u0161enju ugovora s isto\u010dnoevropskim zemljama u 1958. godini. Beograd, januar 1959. (AJ-559-115-249)
3. Od ukupno 93 gostovanja u inostranstvu u 1968. godini, \u010dak vi\u0161e od polovine (50) ostvareno je u SSSR-u, a oko petine (21) u zemljama \u201enarodne demokratije\u201c. Me\u0111utim, ve\u0107ina tih gostovanja obuhvatala je sferu zabavne muzike i d\u017eeza. Jugokoncert \u2013 Saveznoj komisiji za kulturne veze s inostranstvom, po pitanju me\u0111unarodne razmene umetni\u010dkih gostovanja. Prilozi: \u201eSpisak jugoslovenskih umetnika koji su u 1968. godini gostovali u inostranstvu\u201d i \u201eIzve\u0161taj o radu Jugokoncerta u 1968. godini (programski)\u201d. Beograd, 13. 1. 1969.(AJ-559-120-255)<\/p>\n\n\n\n
Veliki simfonijski ansambli bili su samo povremeno deo godi\u0161njih reciprociteta. Tako je Slovena\u010dka filharmonija imala turneju u Ma\u0111arskoj (Budimpe\u0161ta, Ke\u010dkemet, Pe\u010duj, Stoni Beograd) 1966, a Beogradska filharmonija u Rumuniji 1968. godine. Beogradska filharmonija je, me\u0111utim, imala samostalno ugovorene nastupe u isto\u010dnoevropskim zemljama, koje realizovala zahvaljuju\u0107i pozivima iz inostranstva. Gostovala je u Rumuniji (Bukure\u0161t, Bra\u0161ov, Arad, Sibiu, Temi\u0161var, Ja\u0161i, Krajova) jo\u0161 1956, Bugarskoj (Sofija, Plovdiv) 1962, SSSR-u (Moskva, Rjazanj, Riga) 1963. i \u010cehoslova\u010dkoj (Prag \u2013 Festival Pra\u0161ko prole\u0107e<\/em>, Bratislava, Ru\u017eomberok, P\u0161e\u0161ov, Ko\u0161ice) 1971. godine. Filharmonija je obra\u0107ala pa\u017enju na izvo\u0111enje jugoslovenske muzike na nastupima u Isto\u010dnoj Evropi. Pored Konjovi\u0107evog Simfonijskog triptihona<\/em> (Rumunija, 1956; Bugarska 1962), predstavljana su novija dela: Tre\u0107a simfonija Milana Risti\u0107a (Bugarska ,1962; SSSR, 1963), Musica concertante<\/em> Petra Bergama (SSSR, 1963), Druga simfonija Vasilija Mokranjca (Rumunija, 1968), Tre\u0107i klavirski koncert Stanojla Raji\u010di\u0107a (\u010cehoslova\u010dka, 1971). Neka od tih ostvarenja Filharmonija je izvodila i u Zapadnoj Evropi.<\/strong><\/p>\n\n\n\nngg_shortcode_1_placeholder\n\n\n\n
2. Plakat koncerta Beogradske filharmonije u velikoj sali Moksovskog konzervatorijuma, 22. 9. 1963, reprodukovan u reklamnoj bro\u0161uri Beogradske filharmonije, namenjenoj nastupima u inostranstvu, s.a. (Arhiva Beogradske filharmonije)
3. Drugu Du\u0161anu Vejnovi\u0107u, Informacija o gostovanju Slovena\u010dke filharmonije u Ma\u0111arskoj, od 10. do 18. marta 1966. godine, s.a. (AJ-559-119-254)
4. Zabele\u0161ka o reagovanju \u0161tampe na nastupe Beogradske filhamonije u Rumuniji. Prilog: ise\u010dci prikaza gostovanja u rumunskoj \u0161tampi. M. N. [Drugi potpis ne\u010ditak], 19. 6. 1968. (AJ-559-120-255)<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111u horskim gostovanjima koja su u vidu koncertnih nastupa i u\u010de\u0161\u0107a na me\u0111unarodnim festivalima i takmi\u010denjima u Isto\u010dnoj Evropi ostvarivali ansambli kulturnoumetni\u010dkih dru\u0161tava i radiotelevizijskih stanica, Beogradski madrigalisti<\/em> plasirali su i specifi\u010dan vid horskog formata u okviru Me\u0111unarodnog nau\u010dnog simpoziuma o po\u010decima slovenske muzike (Bratislava, 1964). Koncert s programom duhovne muzike predstavljen je u\u010desnicima skupa, ali je bio otvoren i za druge posetioce.
Zabavna muzika koju su izvodili razli\u010diti solisti i ansambli bila je izuzetno tra\u017eena u Isto\u010dnoj Evropi, a posebno u SSSR-u, Bugarskoj i Rumuniji. Slanje izvo\u0111a\u010da zabavne muzike, d\u017eeza i narodne muzike u inostranstvo bilo je samo jednim delom regulisano godi\u0161njim programima. Mnoga gostovanja realizovana su nezavisno, u aran\u017emanu muzi\u010dkih udru\u017eenja, ali i privatnih lica koja ra\u010dunala na dobru zaradu. U takvim okolnostima dolazilo je i do nepredvi\u0111enih okolnosti, pa i ekscesa koji su, prema diplomatskim izve\u0161tajima, negativno uticali na ugled dr\u017eave. S druge strane, sistem kontrole i ograni\u010davanje slobode svakodnevnog \u017eivota u zemljama poput SSSR-a i Rumunije dolazili su do izra\u017eaja upravo kroz recepciju jugoslovenske zabavne muzike, o \u010demu svedo\u010de izve\u0161taji o gostovanju ansambla Aleksandra Subote u Rumuniji (1960) i Vice Vukova i Karla Metiko\u0161a u SSSR-u (1965).<\/strong><\/p>\n\n\n\nngg_shortcode_2_placeholder\n\n\n\n
2. Ko\u0161tana<\/em>, opera u 3 \u010dina (6 slika). Kompozitor: Petar Konjovi\u0107. Reditelj: Josip Kulund\u017ei\u0107; dirigent: Bogdan Babi\u0107; scenograf: Sta\u0161a Belo\u017eanski; kostimograf: Milica Babi\u0107. Glavne uoge: Radmila Bako\u010devi\u0107 (Ko\u0161tana); \u0110or\u0111e \u0110ur\u0111evi\u0107 (Mitke); Branko Cveji\u0107 (Had\u017ei-Toma); Melanija Bugarinovi\u0107 (Kata); Drago Starc (Stojan); Ljubica Gregori\u0107 (Magda). Opera Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu. \u2013 Fotografije sa scene Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu, 19. 10. 1959. Opera je u istoj postavci izvedena u Var\u0161avi, 5. 9. 1960.(Muzej pozori\u0161ne umetnosti Srbije, Zbirka fotografija, 1105-R)
3. Du\u0161ko Roksandi\u0107, direktor Hrvatskog narodnog kazali\u0161ta u Zagrebu, Izve\u0161taj o nastupu Opere Hrvatskog narodnog kazali\u0161ta u Berlinu, od 14. do 24. 5. 1962. Zagreb, s.a. [Segmenti dokumenta] (AJ-559-129-275)
4. Turneje ansambla Beogradski madrigalisti<\/em> (1958\u20131968). Beograd, 1969. [Segment dokumenta] (AJ-559-112-245)
5. Fotografije s koncerta na otvaranju Me\u0111unarodnog simpozijuma o po\u010decima slovenske muzike. Bratislava, 1964.
1.Beogradski madrigalisti, dirigent Dimitrije Stefanovi\u0107.
2.Publika \u2013 u\u010desnici skupa. Arhiv Muzikolo\u0161kog instituta SANU, Zaostav\u0161tina akademika Dimitrija Stefanovi\u0107a (u obradi)
6. Dr\u017eavni sekretarijat za inostrane poslove poslove \u2013 Komisiji za kulturne veze sa inostranstvom, o gostovanjima jugoslovenskih peva\u010da i orkestara zabavne i narodne muzike u Bugarskoj. Beograd, 8. 10. 1958. (AJ-559-109-241)<\/p>\n\n\n\n