Muzi\u010dka propaganda prijateljstva Legenda dokumenata:<\/p>\n\n\n\n 1. Ise\u010dci iz ruske i jugoslovenske \u0161tampe o turneji Vilme Bukovec, Aleksandra Marinkovi\u0107a, Miroslava \u010cangalovi\u0107a i Marijana Lipov\u0161eka po SSSR-u, maj\u2013jun 1955. (Arhiva porodice \u010cangalovi\u0107) <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" MUZI\u010cKE MISIJE PRIJATELjSTVA Muzi\u010dka propaganda prijateljstva Posle Smrti Josifa Visarionovi\u010da Staljina (1953) i po\u010detka postepene normalizacije odnosa izme\u0111u Jugoslavije i SSSR-a i drugih dr\u017eava \u201enarodne demokratije\u201c, potpisivanje Beogradske deklaracije (2. 6. 1955), a potom i Moskovske (20. 6. 1956), predstavljalo je za Jugoslaviju deo \u0161irih nastojanja: istrajavanja na pozicijama ekvidistance prema postoje\u0107im politi\u010dkim blokovima i […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"class_list":["post-4263","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4263","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4263"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4263\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5283,"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4263\/revisions\/5283"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4263"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Posle Smrti Josifa Visarionovi\u010da Staljina (1953) i po\u010detka postepene normalizacije odnosa izme\u0111u Jugoslavije i SSSR-a i drugih dr\u017eava \u201enarodne demokratije\u201c, potpisivanje Beogradske deklaracije (2. 6. 1955), a potom i Moskovske (20. 6. 1956), predstavljalo je za Jugoslaviju deo \u0161irih nastojanja: istrajavanja na pozicijama ekvidistance prema postoje\u0107im politi\u010dkim blokovima i promovisanja politike miroljubive koegzistencije. To su bile osnove nove jugoslovenske spoljnopoliti\u010dke orijentacije koja se nalazila u fazi formiranja, a koja je bila usmerena na pronala\u017eenje \u201etre\u0107eg puta\u201c u bipolarnoj podeli sveta. SSSR je, s druge strane, prihvatao princip miroljubive koegzistencije u me\u0111unarodnim odnosima, ali je ostao \u010dvrt branilac sopstvenih hegemonisti\u010dkih interesa u Isto\u010dnoj Evropi. Nastojao je i da Jugoslaviju privu\u010de zemljama socijalisti\u010dkog lagera. Uprkos kra\u0107im periodima \u201eotopljavanja\u201c me\u0111usobnih odnosa, kompromisi su bili te\u0161ko dosti\u017eni. Jugoslovenska samostalna izgradnja socijalizma bila je podsticajan primer reformskim strujama u komunisti\u010dkim partijama zemalja lagera. To je izazivalo periodi\u010dne krize u njenim me\u0111usobnim odnosima ovim delom sveta, po\u010dev od revolucionarnih doga\u0111aja u Ma\u0111arskoj od kraja oktobra 1956, do intervencije SSSR-a i njegovih saveznika u \u010cehoslova\u010dkoj, avgusta 1968. godine. Razra\u010dunavanje partijskih dogmata s revizionizmom obuhvatalo je tako i periode antijugoslovenske kampanje s ciljem o\u010duvanja monolitnosti Isto\u010dnog bloka, \u010dine\u0107i dinamiku promenljivih me\u0111usobnih odnosa Jugoslavije s pojedina\u010dnim zemljama lagera. U tim okvirima odvijala se i kulturna saradnja s ovim dr\u017eavama, u kojoj je muzika imala zna\u010dajnu ulogu.
Poruke miroljubive koegzistencije bile su nagla\u0161ene u pojedinim gostovanjima jugoslovenskih muzi\u010dara i ansambala u zemljama socijalizma, \u0161to je imalo poseban zna\u010daj u politi\u010dki osetljivim trenucima. Me\u0111u takvim umetni\u010dkim manifestacijama izdvojilo se prvo gostovanje jugoslovenskih solista u SSSR-u (maj \u2013 juni 1955), kao i realizovanje velikih turneja koje su ocrtavale \u0161iri kontekst odnosa Jugoslavije prema socijalisti\u010dkom Istoku \u2013 turneja Ansambla Kolo<\/em> po SSSR-u, Kini i Burmi (avgust \u2013 novembar 1955) i KUD-a Branko Krsmanovi\u0107<\/em> po Kini (novembar \u2013 decembar 1957).
U vreme susreta izme\u0111u Josipa Broza Tita i Nikite Hru\u0161\u010dova i potpisivanja Beogradske deklaracije, Komisija za kulturne veze sa inostranstvom i Ministarstvo kulture SSSR-a organizovali su uz pomo\u0107 Jugokoncerta veliko gostovanje renomiranih jugoslovenskih solista u najve\u0107im sovjetskim centrima. Umetni\u010dku grupu \u010dinili su prvaci operskih ku\u0107a iz Ljubljane i Beograda: Vilma Bukovec, Miroslav \u010cangalovi\u0107 i Aleksandar Marinkovi\u0107, kao i njihov klavirski saradnik, profesor Konzervatorijuma u Ljubljani Marijan Lipov\u0161ek. Njihova turneja po\u010dela je krajem maja, upravo po dolasku visoke sovjetske delegacije u Beograd (26. maj) i trajala je do 27. juna. Solisti su nastupili kao glavni protagonisti u operama Boris Godunov<\/em> (M. \u010cangalovi\u0107), Faust<\/em> i Madam Baterflaj<\/em> (V. Bukovec; A. Marinkovi\u0107) u Bolj\u0161oj teatru<\/em>, i u operi Hovan\u0161\u010dina<\/em> (M. \u010cangalovi\u0107) u Teatru Kirov<\/em> u Petrogradu. Odr\u017eali su i koncerte uz klavirsku pratnju Lipov\u0161eka u velikoj sali Moskovkog konzervatorijuma, dvorani \u010cajkovski<\/em> i Bolj\u0161oj teatru<\/em> u Moskvi, u velikoj sali Lenjingradske filharmonije, kao i u Kijevu i Tbilisiju. Njihova turneja bila je u znaku prijateljstva, koje je simboli\u010dki podvla\u010dilo normalizaciju odnosa dve zemlje.
Misiju prijateljstva i dobre volje iskazanu kroz umetnost nastavio je Ansambl Kolo<\/em>. Turneja duga gotovo \u010detiri i po meseca obuhvatila je dve vode\u0107e socijalisti\u010dke zemlje \u2013 SSSR i NR Kinu, ali i Burmu, koja je dobijala sve zna\u010dajniju ulogu u spoljnoj politici Jugoslavije usmerene ka formiranju politike nesvrstanosti. Dok je prvi deo turneje (Moskva, Lenjingrad, Kijev, Riga) protekao u znaku potvrde dobrih jugoslovensko-sovjetskih odnosa, njena druga etapa bila je deo manifestacija kojima je Kina obele\u017eavala \u0161estu godi\u0161njicu pobede revolucije i progla\u0161enja republike. Pored Jugoslovena, me\u0111u pozvanim gostima bili su ansambli iz SSSR-a, Poljske, Albanije, Japana, Burme, Vijetnama, Indije, Koreje, Mongolije, a kineska Vlada nije \u0161tedela sredstva za svoju promociju: ve\u0107ini je obezbedila tro\u0161kove boravka, te puta do kineske granice i nazad. Ambasador FNRJ Vladimir Popovi\u0107 komentarisao je isklju\u010divo politi\u010dki karakter manifestacije i te\u017enju da se gostovanje Kola<\/em> predstavi kao povratak Jugoslavije u tabor \u201enarodnih demokratija\u201c, \u0161to jugoslovenska strana nije prihvatila. Turneja Kola<\/em> odvijala se kao misija prijateljstva, ali i simboli\u010dka potvrda samostalnosti socijalisti\u010dke dr\u017eave. Umetni\u010dki uspesi koje je ansambl postigao i delovanje na Kineze koji su bili fascinirani folklornim plesovima, doprineli su stvaranju sna\u017enih pozitivnih predstava o Jugoslaviji u kinsekoj \u0161tampi i me\u0111u lokalnim stanovni\u0161tvom.
KUD Branko Krsmanovi\u0107<\/em>, boravio je u Kini na poziv kineske omladine, a sve tro\u0161kove turneje snosila je Vlada ove dr\u017eave. Turneja je trebalo da koncertima hora i folklornog ansambla predstavi kulturne tekovine socijalisti\u010dke Jugoslavije i prika\u017ee doprinos akademske omladine napretku dr\u017eave. Umetni\u010dki uspesi, kao i kontakti s predstavnicima kineskih omladinskih i studentskih organizacija i raznih kulturnih ustanova \u010dinili su pozitivnu propagandu zemlje u vreme posle ma\u0111arske krize, kada je Kina gradila reputaciju \u010duvara staljinisti\u010dke dogme, a Jugoslavija bila izlo\u017eena negativnoj kampanji u zemljama Isto\u010dnog bloka.<\/strong><\/p>\n\n\n\nngg_shortcode_0_placeholder\n\n\n\n
2. S turneje jugoslovenskih solista po SSSR-u, maj-juni 1955. Fotografija s koncerta ruskih i jugoslovenskih solo pesama i operskih arija, odr\u017eanog u velikoj dvorani \u010cajkovski u Moskvi. Solista: Miroslav \u010cangalovi\u0107, za klavirom: Marijan Lipov\u0161ek. (Arhiva porodice \u010cangalovi\u0107)
3. Olga Skovran, direktorka Kola \u2013 Komisiji za kulturne veze sa inostranstvom, izve\u0161taj o turneji Kola po SSSR-u, Kini i Burmi. Beograd, 6. 2. 1956. [Segmenti dokumenta] (AJ-559-125-266)
1\u20133. S koncertnih scena u SSSR-u.
4\u20135. Fotografije s turneje Kola <\/em>po SSSR-u, Kini i Burmi.
4. Do\u010dek Kola <\/em>na \u017eelezni\u010dkoj stanici u Pekingu.
5. Prvi koncert na turneji Kola<\/em> po Kini.
6\u20137. Koncert Kola<\/em> u \u0160angaju.
8. Olga Skovran i deo \u010dlanova Kola<\/em> s grupom kinsekih plesa\u010da koji su tokom turneje nau\u010dili deo repertoara i zajedno s ansamblom nastupili na jednom od koncerata. (Arhiva ansambla Kolo<\/em>)
\n 4. Izve\u0161taj o turneji KUD-a Saveza studenata Beogradskog univerziteta Branko Krsmanovi\u0107 po NR Kini, od 10. 11. do 21. 12. 1957. Beograd, 10. 4. 1958. [Segmenti dokumenta] (AJ-559-126-269)
5. Poverljivi izve\u0161taj ambasadora FNRJ u Kini Vladimira Popovi\u0107a, 10. 11. 1955. (AJ-559-109-241)<\/p>\n\n\n\n