Plasiranje jugoslovenskih orkestara na zapadnoevropske koncertne scene uporedivo je s gostovanjima baletskih i operskih ansambala. Veliki izvo\u0111a\u010dki aparat podrazumevao je ne samo slo\u017eene organizacione aktivnosti, ve\u0107 i ogromne izdatke za realizaciju putovanja. U planovima rada i pregledima ostavarenih gostovanja u zapadnoevropskim sredinama tokom pedestih godina, Komisija za kulturne veze sa inostranstvom znatnije se fokusirala na podr\u0161ku baletskim i operskim, nego simfonijskim ansamblima. Ove neravnomernosti ubla\u017eene su tokom \u0161ezesetih godina. Tome je doprineo savetodavni rad Odbora za scenske umetnosti i muziku, ali i izmenjeni modeli finansiranja zasnovani na kombinovanom u\u010de\u0161\u0107u republi\u010dkih i gradskih fondova i Komisije u subvencionisanju turneja. Filharmonije iz Beograda, Zagreba i Ljubljane obra\u0107ale su se Komisiji za kulturne veze sa inostranstvom povodom sufinansiranja turneja tokom \u0161ezdesetih godina. Legenda dokumenata:<\/p>\n\n\n\n 1. Izve\u0161taj Beogradske filharmonije Komisiji za kulturne veze sa inostranstvom o gostovanjima u Velikoj Britaniji i SR Nema\u010dkoj u 1965. godini. Beograd, 6. 6. 1966. (AJ-559-119-254) <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Jedinstven primer me\u0111unarodne popularnosti u\u017eivao je ansambl Zagreba\u010dki solisti<\/em>. S obzirom na kamerni sastav, koji se broj\u010dano nije mogao porediti sa simfonijskim orkestrom od oko sto \u010dlanova, ovaj ansambl uspevao je da ostvari komercijalne turneje i gostuje \u0161irom sveta. Predvodio ga je italijanski violon\u010delista Antonio Janigro, koji je imao veoma razgranatu me\u0111unarodnu saradnju i veoma doprineo razvoju muzi\u010dkog \u017eivota u Zagrebu, gde je \u017eiveo do preseljenja u Milano (1965). Zagreba\u010dki solisti izvodili su dela razli\u010ditih epoha, ali su najvi\u0161e bili fokusirani na barokni i ranoklasi\u010darski repertoar u okviru kojeg su promovisali i dela hrvatskog kompozitora Ivana Mana Jarnovi\u0107a. Legenda dokumenata:<\/p>\n\n\n\n 1. Program koncerta kamernog ansambla Zagreba\u010dki solisti u Gracu, 14. 1. 1954. Solista: Vladimir Ru\u017edjak; dirigent i solista: Antonio Janigro. (AJ-559-121-257)<\/p>\n\n\n\n 2. Omladinski orkestar iz Zagreba pod vo\u0111stvom Rudolfa Maca u\u010destvovao je na Me\u0111unarodnom omladinskom festivalu u Bajrojtu. Pored Divertimenta u De-molu V. A. Mocarta, na programu su bila dela isklju\u010divo hrvatskih kompozitora: Rudolfa Maca, Frana Lotke, Miroslava Magdaleni\u0107a i Milka Kelemena.<\/p>\n\n\n\n Prevod prikaza koncerta Omladinskog orkestra iz Zagreba, koji je objavljen u bajrojtskom listu Fr\u00e4nkische Presse, 14. 8. 1959.<\/p>\n\n\n\n 3. Turneje Ansambla Doma JNA. [Segment dokumenta] (AJ-559-112-245)<\/p>\n\n\n\n 4. Turneje horova Radio-televizije Beograd. [Segment dokumenta] (AJ-559-112-245)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" SIMFONIJSKI, KAMERNI I KOMBINOVANI ANSAMBLI Plasiranje jugoslovenskih orkestara na zapadnoevropske koncertne scene uporedivo je s gostovanjima baletskih i operskih ansambala. Veliki izvo\u0111a\u010dki aparat podrazumevao je ne samo slo\u017eene organizacione aktivnosti, ve\u0107 i ogromne izdatke za realizaciju putovanja. U planovima rada i pregledima ostavarenih gostovanja u zapadnoevropskim sredinama tokom pedestih godina, Komisija za kulturne veze sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"class_list":["post-4258","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4258","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4258"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4258\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5279,"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4258\/revisions\/5279"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4258"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Kao i ansambli opere i baleta, orkestri su svoja gostovanja ugovarali direktno, uz saradnju s menad\u017eerima, a povremeno i na poziv festivala. Klju\u010dnu ulogu imali su kontakti samih dirigenata i njihova me\u0111unarodna umetni\u010dka umre\u017eenost, te uspesi koje su ansambli ostvarivali na prethodnim inostranim predstavljanjima. Obi\u010dno je organizator pokrivao tro\u0161kove boravka, a orkestar pla\u0107ao put i transport instrumenata, \u0161to je u slu\u010daju velikih simfonijskih ansambala zna\u010dilo i potrebu za subvencijom, bez obzira na komercijalni uspeh gostovanja.
Simfonijski orkestri obuhvatali su standardni izvo\u0111a\u010dki repertoar od XVIII do XX veka, s povremenim uklju\u010divanjem ostvarenja doma\u0107ih autora razli\u010ditih generacija. Rukovodili su se idejom da visokoumetni\u010dkim izvo\u0111a\u010dkim dometima i stvaranjem koncepcijski prepoznatljivih interpretacija mogu da postignu konkurentnost u me\u0111unarodnim okvirima. Zahvaljuju\u0107i uspe\u0161nim turnejama, pojedini orkestri poput filharmonija iz Beograda, Zagreba i Ljubljane postali su tra\u017eeni na zapadnoevropskom muzi\u010dkom tr\u017ei\u0161tu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Zahvaljuju\u0107i trudu svog \u0161efa-dirigenta i direktora, Beogradska filharmonija je u to vreme uspostavila kontinuitet gostovanja u zapadnoevropskim gradovima. Uspostavljanje saradnje s koncertnom agencijom Elizabet Reber omogu\u0107ilo je velike koncertne turneje u SR Nema\u010dkoj (1963, 1964, 1969), odnosno Austriji i Nema\u010dkoj (1967). Orkestar je gostovao i na festivalima, a ostvario je i turneju po Velikoj Britaniji (1964). Od doma\u0107ih dela, u nekoliko navrata izvodio je Hristi\u0107evu Prvu svitu iz Ohridske legende<\/em>, zatim Baranovi\u0107evu Svitu iz baleta Licitarsko srce<\/em> i Gotov\u010devo Simfonijsko kolo<\/em>. Na turneji po Velikoj Britaniji predstavio je Balkanofoniju<\/em> Josipa Slavenskog i delo Musica concertante<\/em> mladog kompozitora Petra Bergama, na Berlinskom festivalu (1965) Epitaf H<\/em> Aleksandra Obradovi\u0107a, na turneji po Nema\u010dkoj Tre\u0107u simfoniju Milana Risti\u0107a, kao i i Koncert za violinu i orkestar istog kompozitora, na Festivalu u Bergenu (Norve\u0161ka, 1970).
U isto vreme, Zagreba\u010dka filharmonija pod upravom Milana Horvata imala je za sobom veliki broj gostovanja, ostvarenih u Italiji, Austriji, SR Nema\u010dkoj, Belgiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj. Od doma\u0107ih autora, na njenim inostranim repertoarima nalazili su se hrvatski kompozitori. Tako su na programima iz 1968. godine bile zastupljene kompozicije Borisa Papadopula (Boje i kontrasti<\/em>), Gotovca (Simfonijsko kolo), Baranovi\u0107a (Z mojih bregov<\/em>) i Milka Kelemena (Concerto giocoso<\/em>; Skolion<\/em>).Slovena\u010dka filharmonija imala je prvu ve\u0107u turneju po Italiji, 1955. godine, ostvarenu posredstvom koncertne agencije ACOM iz Milana. Tom prilikom nastupala je i na Sardiniji. Gostovala je i u Belgiji, a turneju po Skandinaviji realizovala je u julu 1969. godine. Tom prilikom i ona je pokazala da je Gotov\u010devo Simfonijsko kolo<\/em> bilo \u010desta kompozicija na inostrnaim repertoarima jugoslovenskih orkestara, ali je izvela i Mouvements en couleur<\/em> Iva Maleca, kompozitora iz Hrvatske koji je u to vreme ve\u0107 bio stalno nastanjen u Parizu, stekav\u0161i me\u0111unarodnu afirmaciju svojim radom u domenu zvu\u010dnih eksperimenata.<\/strong><\/p>\n\n\n\nngg_shortcode_0_placeholder\n\n\n\n
2. \u017divojin Zdravkovi\u0107, direktor Beogradske filharmnije \u2013 Komisiji za kulturne veze sa inostranstvom, povodom u\u010de\u0161\u0107a Filharmonije na festivalu \u201eDva sveta\u201c u Spoletu (Italija), od 21. 6. do 7. 7. 1968. godine. Beograd, 12. 2. 1968. (AJ-559-120-255)
3. \u017divojin Zdravkovi\u0107 diriguje Beogradskom filhamronijom. Na pole\u0111ini fotografije: Elisabeth Roeber, Konzertdirektion, Berlin 12, Mommsenstr. <\/em>9, Telefon 881 53 07. (Arhiva Beogradske filharmonije)
4. Prikazi koncerata Beogradske filharmonije u Lidsu i Londonu. Kriti\u010dari su hvalili interpretativne domete orkestra, vrednuju\u0107i Filharmoniju kao orkestar visoke klase. Ernest Bradbury, \u201cExcitement and Discipline by Belgrade\u201d. The Yorkshire Post, 22. 2. 1965; Peter Stadlen, \u201cHigh Precision of Belgrade Orchestra\u201d; \u201cOvation for Pianist\u2019s fine Prokofiev\u201d. The Times,<\/em> 26. 2. 1965. (Arhiva Beogradske filharmonije)
5. Plakat koncerta Beogradske filharmonije u Frajburgu, odr\u017eanog 25. 2. 1967. godine u okviru velike turneje po Austriji i Nema\u010dkoj. Solistkinja: Branka Musulin, klavir; dirigent: \u017d. Zdravkovi\u0107. (Arhiva Beogradske filharmonije)
6. Izve\u0161taj Milana Horvata, direktora Zagreba\u010dke filharmonije, o turnejama orkestra u 1968. godini. Zagreb, 5. 11. 1968. (AJ-559-120-255)7. Izve\u0161taj o gostovanju Slovena\u010dke filharmonije u Skandinaviji, u julu 1969. godine. Ljubljana, 23. 9. 1969. (AJ-559-120-255)<\/p>\n\n\n\n
U popisima realizovanih inostranih gostovanja tokom \u0161ezdesetih godina navode se i nastupi ansambala radijsko-televizijskih ku\u0107a iz Beograda, Zagreba i Ljubljane, ansambala Doma JNA, kao i pojedinih omladinskih orkestara, \u0161to upu\u0107uje na porast broja predstavljanja ve\u0107ih instrumentalnih sastava u odnosu na prethodnu deceniju. U isto vreme na scenu stupaju i pojedini d\u017eez ansambli i izvo\u0111a\u010di zabavne muzike, koji se s uspehom predstavljaju u centrima Zapadne Evrope.<\/strong><\/p>\n\n\n\nngg_shortcode_1_placeholder\n\n\n\n