Dr\u017eavne institucije zadu\u017eene za osmi\u0161ljavanje muzi\u010dkog segmenta nove kulturne politike ra\u010dunale su od samog po\u010detka na aktivnu ulogu solista i dirigenata u promovisanju jugoslovenske kulture u zapadnoevropskim zemljama. Diplomatska agenda obuhvatala je vi\u0161estruke vidove muzi\u010dkog delovanja. Pored kontinuirane posve\u0107enosti organizovanju gostovanja inostranih umetnika u Jugoslaviji, najva\u017enije su bile slede\u0107e vrste aktivnosti: promovisanje reproduktivnih muzi\u010dkih snaga, plasiranje stvarala\u0161tva jugoslovenskih kompozitora, slanje jugoslovenskih predstavnika na me\u0111unarodne festivale i muzi\u010dka takmi\u010denja i emitovanje jugoslovenske muzike na inostranim radio-stanicama.\n
\nZna\u010dajni napori ulagani su u mlade muzi\u010dare, s namerom da im se omogu\u0107i podr\u0161ka za u\u010de\u0161\u0107e na me\u0111unarodnim muzi\u010dkim konkursima. Briga o podmlatku i promociji jugoslovenskog stvarala\u0161tva bila je u saglasju s unutra\u0161njom politikom zemlje i aktivnostima profesionalnih muzi\u010dkih udru\u017eenja, \u010diji su predstavnici, zajedno s delegatima iz razli\u010ditih kulturnih ustanova i organizacija, kao i republi\u010dkih saveta za prosvetu, nauku i kulturu, \u010dinili \u010dlanove Komisije za kulturne veze sa inostranstvom.\n
\nVisok umetni\u010dki kvalitet bio je glavni preduslov za inostrano plasiranje umetnika, koje je trebalo \u0161to ja\u010de da uti\u010de na njegov profesionalni razvoj i me\u0111unarodnu afirmaciju, pa tako i na promociju Jugoslavije. U tome su diplomatska predstavni\u0161tva isprva imala veliku ulogu, ali su uspe\u0161ni nastupi brzo doprineli umre\u017eavanju muzi\u010dara s razli\u010ditim inostranim institucijama i menad\u017eerima.
\nKoncerti koje su jugoslovenski diplomatski predstavnici organizovali u Londonu, Bernu, Be\u010du i Rimu (1949) povodom 29. novembra, Dana Republike, predstavljali su prve organizovane muzi\u010dke prodore na Zapad posle Rezolucije. Ovaj najve\u0107i praznik FNRJ bio je obele\u017een muzikom savremenih srpskih, hrvatskih i slovena\u010dkih kompozitora, koju su izveli doma\u0107i muzi\u010dari, uz saradnju s pojedinim inostranim umetnicima i ansamblima. Ideja da se praznik obele\u017ei muzikom, umesto politi\u010dki prigodnim programom, zadr\u017eana je i kasnijih godina, kao promi\u0161ljen potez koji je stvarao predstavu o naprednoj socijalisti\u010dkoj zemlji u kojoj kultura nije sputana ideologijom.\n
\nBroj gostuju\u0107ih umetnika brzo se uve\u0107avao. Nastupi do 1952. godine obuhvatili su ve\u0107inu zapadnoevropskih zemalja. Obnavljanju broja solista vremenom su doprinosili mla\u0111i muzi\u010dari koji su s uspehom u\u010destvovali na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima u \u017denevi, Vervjeu, Parizu, Londonu, Ver\u010deliju i drugim gradovima. I muzi\u010dki stvaraoci, okupljeni u Savezu organizacija kompozitora Jugoslavije, imali su podr\u0161ku za istupanje u inostranstvu. Pored mogu\u0107nosti da zajedno s reproduktivnim umetnicima prisustvuju razli\u010ditim festivalima, i tako sti\u010du uvid u savremene stvarala\u010dke i izvo\u0111a\u010dke tokove, oni su obnovili \u010dlanstvo i borili se za pobolj\u0161anje statusa Jugoslovenske sekcije u Me\u0111unarodnom dru\u0161tvu za savremenu muziku.<\/p>\n\n\n\nngg_shortcode_0_placeholder\n\n\n\n
Legenda dokumenata:<\/p>\n\n\n\n
1. Concerto di musica contemporanea jugoslava<\/em>. Program koncerta jugoslovenske muzike u Pozori\u0161tu Kvirino (Rim), pod pokroviteljstvom dr Mladena Ivekovi\u0107a, poslanika u Rimu, odr\u017ean 28. 11. 1949. Solistkinja: Valerija Hejbalova, dirigent: \u017divojin Zdravkovi\u0107. (AJ-317-88-124) <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" MUZI\u010cARI I NOVA DIPLOMATSKA AGENDA Dr\u017eavne institucije zadu\u017eene za osmi\u0161ljavanje muzi\u010dkog segmenta nove kulturne politike ra\u010dunale su od samog po\u010detka na aktivnu ulogu solista i dirigenata u promovisanju jugoslovenske kulture u zapadnoevropskim zemljama. Diplomatska agenda obuhvatala je vi\u0161estruke vidove muzi\u010dkog delovanja. Pored kontinuirane posve\u0107enosti organizovanju gostovanja inostranih umetnika u Jugoslaviji, najva\u017enije su bile slede\u0107e vrste […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"class_list":["post-4227","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4227","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4227"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4227\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5273,"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4227\/revisions\/5273"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/appmes.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4227"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
2. U maju 1950. godine, devet jugoslovenskih umetnika u\u010destvovalo je na Me\u0111unarodnom peva\u010dkom konkursu u Vervjeu (Belgija): Valerija Hejbalova, Nada Putar, Tomislav Nerali\u0107, Jeronim \u017dunev, Ratimir Delorko, Miroslav \u010cangalovi\u0107, Janez Lipu\u0161\u0107el, Rudolf Francl i Vladimir Ru\u017edjak. Svi su osvojili prve nagrade u svojim kategorijama. U zavr\u0161nici konkursa po\u010dasne nagrade dobili su Ru\u017edjak, Lipov\u0161ek, Nerali\u0107 i Putar, dok je Hejbalova dobila Veliku po\u010dasnu nagradu. L. Latinovi\u0107, jugoslovenski poslanik u Briselu \u2013 Rodoljubu \u010colakovi\u0107u, o organizovanim aktivnostima mladih jugoslovenskih peva\u010da u Briselu povodom njihovog uspeha na konkrusu u Vervjeu. Brisel, 16. 6. 1950. [Segmenti dokumenta] (AJ-559-113-246)
3. Godi\u0161nji izve\u0161taj za 1952. godinu. Savet za nauku i kulturu, Odeljenje za nau\u010dne i kulturne veze sa inostranstvom. Beograd, 1952. [Segmenti dokumenta] (AJ-317-86-120)
4. Program \u201eJugoslovenske muzi\u010dke nedelje\u201d u Be\u010du, od 18. do 25. 5. 1954. (AJ-559-113-247)
5. Izve\u0161taj Du\u0161ana Radi\u0107a, kompozitora, o Festivalu Me\u0111unarodnog dru\u0161tva za savremenu muziku, odr\u017eanom u Stokholmu 1956. godine. Beograd, 25. 6. 1956. (AJ-559-114-248)<\/p>\n\n\n\n